KLIMATSKE PROMENE I RODNA RAVNOPRAVNOST

Pošto klimatske promene različito utiču na žene i muškarce, od ključne je važnosti da se usvoji perspektiva rodne ravnopravnosti kada se razgovara o razvoju politike, donošenju odluka i strategijama za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena na svim nivoima delovanja. Ipak, žene ne treba predstavljati kao žrtve – one su moćni pokretači promena i njihovo vođstvoje od suštinskog značaja. Ovo je delimično zbog njihovog često dubljeg razumevanja svog neposrednog okruženja zbog njihovog iskustva u upravljanju prirodnim resursima (voda, šume, biodiverzitet i zemljište), kao i zbog njihovog učešća u klimatskim aktivnostima (kao što je poljoprivreda) u većini zemalja u razvoju. Komplementarnost znanja, veština i sposobnosti muškaraca i žena je posebno važna za osmišljavanje i sprovođenje delotvornih i održivih inicijativa za prilagođavanje i ublažavanje, odgovarajući na njihove specifične potrebe i obezbeđujući da će oboje imati koristi i podjednako doprineti procesu razvoja

► Žene su drugačije i teže pogođene klimatskim promenama i njihovim uticajem na poljoprivredu, prirodnim katastrofama i migracijama izazvanim klimatskim promenama zbog društvenih uloga, diskriminacije i siromaštva;
► Žene nisu samo žrtve već i moćni nosioci promena, i poseduju specifična znanja i veštine da efikasno doprinesu prilagođavanju i ublažavanju klimatskih promena, ali su u velikoj meri nedovoljno zastupljene u procesima donošenja odluka na svim nivoima;
► Razumevanje i efektivno uzimanje u obzir rodne dimenzije klimatskih promena je ključno za postizanje održivog razvoja i ciljeva održivog razvoja (COR).

Rodne uloge i odgovornosti, zajedno sa dubokom ekonomskom i socijalnom rodnom nejednakošću i nedovoljnom zastupljenošću u donošenju odluka na različitim nivoima, mogu dovesti žene u uslove ranjivosti. Kada se dogode ekstremni događaji, kao što su oluje i poplave, na primer, siromašne žene imaju 14 puta veće šanse da umru od muškaraca; ovo je zbog faktora koji uključuju veće odgovornosti kod kuće, malu moć donošenja odluka u porodici i nedostatak obrazovanja ili pristupa informacijama.

Prilikom izrade lokalnih planskih dokumenata u oblasti  odgovora na klimatske promene, treba da obezbediti da planirane mere sadrže mere zasnovane na:

o Detaljnoj analizi i obezbedjivanju prava žena i obezbede rodnu ravnopravnost,
o predstavljaju odgovor na izmenjene klimatske uslove i doprinesu zaštiti životne sredine,
o da su specifične u odnosu na rodne aspekte

AGENDA 21

Agenda 21. u poglavlju 24 koje se odnosi na ulogu žena u oblasti održivog razvoja kaže sledeće:
‘’Poglavlje 24. GLOBALNA AKCIJA ŽENA ZA ODRŽIVI I PRAVIČNI RAZVOJ”
24.3 Vlade bi trebalo da preduzmu aktivne korake kako bi sprovele sledeće:
a. Mere za preispitivanje politika i uspostavljanje planova za povećanje udela žena uključenih kao donosioci odluka, na pozicijama planerki, menadžerki, naučnih i tehničkih savetnica u projektovanju, razvoju i implementaciji politika i programa za održivi razvoj;
b. Mere za jačanje i osnaživanje ženskih biroa, ženskih nevladinih organizacija i ženskih grupa u jačanju izgradnje kapaciteta za održivi razvoj;
c. Mere za eliminisanje nepismenosti žena i širenje upisa žena i devojaka u obrazovne institucije, promovisanje cilja univerzalnog pristupa devojčica osnovnom i srednjem obrazovanju i povećanje mogućnosti obrazovanja i obuke za žene i devojčice u nauci i tehnologiji, posebno na višem nivou;
d. Programi za promovisanje smanjenja velikog opterećenja radom, za žene i devojčice u domaćinstvu i van domaćinstva, kroz uspostavljanje više pristupačnih jaslica i vrtića od strane vlada, lokalnih vlasti, poslodavaca i drugih relevantnih organizacija; podelu poslova između žena i muškaraca u okviru domaćinstva, promovisanje i obezbeđivanje ekološki prihvatljivih tehnologija koje su projektovane, razvijene i poboljšane u konsultaciji sa ženama, pristupačnim i čistim vodama, efkasnim snabdevanjem gorivom i adekvatnim sanitarnim objektima;
e. Programi za uspostavljanje i jačanje preventivnih i kurativnih zdravstvenih ustanova, koji uključuju žene i koji su usmereni ka ženama, omogućavajući sigurne i efikasne usluge u oblasti reproduktivnog zdravlja, I dostupno, pristupačno i odgovorno planiranje porodice – veličina porodica i potrebnih usluga, u skladu sa načelima slobobe, dostojanstva i ličnih vrednosti.
Programi treba da budu fokusirani na sveobuhvatnu zdravstvenu negu, uključujući i roditeljstvu negu, zdravstvene informacije i odgovorno roditeljstvo, i treba da pruže ženama mogućnost da doje najmanje četiri meseca nakon porođaja. Programi treba u potpunosti da podrže produktivne i reproduktivne uloge i blagostanje žena i posebnu pažnju treba obratiti na pružanje jednake i unapređene zdravstvene nege svoj deci I smanjenju smrtnosti i oboljevanja majki i dece;
f. Programi za podršku i jačanje jednakih mogućnosti pri zapošljavanju i pravičnu nadoknadu za žene, u formalnom i neformalnom sektoru, sa adekvatnim ekonomskim, političkim i socijalnim sistemima podrške I usluga, uključujući i brigu o deci, posebno objekte za dnevni boravak i roditeljsko odsustvo, i jednak pristup kreditima, zemljištu i drugim prirodnim resursima;
g. Programi za uspostavljanje bankarskih Sistema namenjenih selu, u cilju olakšavanja i povećanja pristupa ruralnih žena kreditima i poljoprivrednim ulaganjima i sredstvima;

h. Programi za razvoj svesti potrošača i aktivnog učešća žena, naglašavajući njihovu ključnu ulogu u postizanju promena neophodnih za smanjenje ili eliminaciju neodrživih obrazaca potrošnje i proizvodnje, posebno u industrijskim zemljama, kako bi se podstaklo ulaganje u ekološki prihvatljive proizvodne aktivnosti i podstakao ekološki i društveno odgovoran industrijski razvoj;
i. Programi za otklanjanje trajnog negativnih vizuelnog prikazivanja, stereotipa, stavova i predrasuda prema ženama kroz promene u obrazovanju, socijalizaciji, medijima, oglašavanju i formalnom i neformalnom obrazovanju.
24.5 Države potpisnice Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena treba da pregledaju i predlože amandmane na Konvenciju do 2000. godine, sa ciljem jačanja elemenata koji se odnose na životnu sredinu i razvoj, daju posebnu pažnju pitanjima pristupa i prava na prirodne resurse, tehnologiju, kreativne bankarske objekte i usluge (pristupačne i prilagođene različitim grupama korisnika i korisnika). Države potpisinice bi trebalo da učine jasnijim domete Konvencije u odnosu na pitanja zaštite životne sredine i razvoja i traže od Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena da razvije smernice za izveštavanje o ovim pitanjima, predviđena određenim članovima Konvencije.
(a) Oblasti koje zahtevaju hitnu akciju
24.6. Države bi trebalo da preduzmu hitne mere u cilju sprečavanja ekološke i ekonomske degradacije u zemljama u razvoju, gde postoji povećan rizik od suša, prirodnih katastrofa, krčenja šuma, oružanih sukoba, toksičnih otpada i posledica upotrebe neadekvatnih agrohemijskih proizvoda.
24.7. Da bi se ovi ciljevi postigli, žene bi trebalo da budu u potpunosti uključene u donošenje odluka i implementaciju aktivnosti za postizanje održivog razvoja.’’
Rodna perspektiva bi trebalo da bude obezbeđena u pripremi i implementaciji, ali i monitoringu i evaluaciji strateških I planskih dokumenata, kako na nacionalnom, tako I na lokalnom nivou.